UspeÄ‡u u svetu rokenrola - Operacija Trijumf 2012.

Home

ot 2008.

UspeÄ‡u u svetu rokenrola

Sa širokim osmehom i pozitivnom energijom Vukašin BrajiÄ‡, student „Operacije trijumf”, doÄekao nas je na vratima stana u ÄŒaÄku gde Å¾ivi njegova porodica. Mnoge Ä‡e zaÄuditi ovaj podatak jer je u okviru OT mladi muziÄar nastupao kao predstavnik BiH. Istina je da je popularni Vuki roÄ‘en u Sanskom Mostu, nesreÄ‡nih devedesetih preselio se u ÄŒaÄak gde je završio srednju školu, UÄiteljski fakultet upisao u Negotinu, a trenutno Å¾ivi u Beogradu. MoÅ¾da je radijus kretanja momka sa gitarom širok, ali je njegov cilj jasno odreÄ‘en još od malih nogu... Sa nepunih petnaest godina dokopao se gitare koju mu je poklonio ujak i rekao porodici: „Jednog dana sve vas Ä‡e ova muzika da hrani”. Tada su mu se simpatiÄno nasmejali, a danas su ponosni na sina i brata Äije je ime nekoliko hiljada puta u protekla tri meseca prešlo preko usana fanova.
- Dalje od ovoga se nije moglo. Mislim da sam postigao veliki uspeh. Ne oseÄ‡am se kao gubitnik, naprotiv - Äestitao bih Adnanu na pobedi, Äinjenica je da je imao više glasova. Nas dvojica smo dva potpuno razliÄita profila pevaÄa i nemamo istu publiku. Mislim da sam uÄinio najviše što sam mogao i veoma sam zadovoljan.

Da li ste ipak priÅ¾eljkivali da Ana Mihajlovski proÄita vaše ime kao pobedniÄko?
- Kada sam pobedio Äoleta, što realno nisam oÄekivao, shvatio sam da je sve moguÄ‡e. Nakon toga i izbacivanja Sajka, pomalo sam poÄeo da razmišljam kako bi valjalo da idem do kraja kada sam veÄ‡ toliko toga pregurao. MeÄ‘utim, nisam bio optereÄ‡en. SeÄ‡am se jedino da kada je proÄitano Adnanovo ime, osim što mi je bilo drago zbog njega, osetio sam veliko olakšanje u smislu gotovo je, videÄ‡u porodicu, prijatelje, ljude...

Šta vam je najteÅ¾e palo tokom serijala?
- Prva nominacija. Sve je bilo prebrzo, nisam shvatio zašto, nisam dobio objašnjenje... Kasnije mi je puno toga bilo jasnije, kuÄ‡a nas je dosta stvari nauÄila. KaÅ¾em, nakon te prve blokade posle je sve bilo lakše, opustio sam se pa šta bude... I na kraju je ispalo dobro!

Prepoznaju li vas na ulici?
- To je normalno, kada traÅ¾e autogram, dam im, trudim se da nikoga ne odbijem. Mada sam ovih dana ostajao u krugu porodice i prijatelja. Potrebno mi je da se odmorim, da vidim drage ljude. U principu, ja sam potpuno razliÄit na sceni i u privatnom Å¾ivotu. Dok na sceni Å¾elim da budem Vukašin BrajiÄ‡ u punom smislu popularnosti, u privatnom Å¾ivotu ja sam samo Vuki. I voleo bih da tako ostane.

Da li vam nedostaju drugi studenti?
- Adnana sam video juÄe i dan pre toga. Sa Nikolom PaunoviÄ‡em, sa kojim imam najbolji odnos, Äujem se svakodnevno. Igor Cukrov mi je Äestitao BoÅ¾iÄ‡. ÄŒujem se sa Milicom, Ivanom, Anom... Na sve njih gledam kao na prijatelje, jer puno smo vremena proveli zajedno i oni imaju svoje kvalitete.

Kako ste se pripremali?
- Za šou me je prijavio kum. U stvari, Bojan, cimer iz Negotina, obavestio me je da je poÄelo prijavljivanje. Kako u tom trenutku nisam u stanu imao televizor, ni vremena da saznam pojedinosti, pozvao sam kuma i zamolio ga da me prijavi. Tako je krenulo. MeÄ‘utim, pošto sam poznat kao neko ko kada zacrta cilj ide do kraja, odmah sam prešao u Beograd, ono što sam zaradio na svirkama i uštedeo dao sam za Äasove pevanja. U Negotinu sam pauzirao tri meseca, posvetio sam se fakultetu i nisam svirao. Pozvao sam profesorku i ona mi je za tri meseca iz glasa izvukla nešto neverovatno dobro. InaÄe, u mojoj muziÄkoj karijeri puno su mi pomogli Bojan, cimer iz Negotina, i Marko MariÄ‡ sa kojim sam osnovao bend i svirao po kafiÄ‡ima - priÄa Vukašin i dodaje: „Voleo bih da napravim neku dugoroÄniju ozbiljnu priÄu, jer treba vremena da se izdigne rokenrol, a mislim da prostora ima, jer je ova scena toliko Å¾eljna neÄega što nisu narodnjaci”.

Vukašin kao uÄitelj
Vukašin je pri kraju studija na UÄiteljskom fakultetu u Negotinu. Sada je više posveÄ‡en muzici, ali Ä‡e moÅ¾da jednog dana poÄeti da radi u struci. Ako je suditi po prvim koracima, biÄ‡e omiljen uÄitelj.
- VeÄ‡ sam drÅ¾ao Äasove mališanima i veoma dobro se slaÅ¾emo. Trudim se da im odrÅ¾im paÅ¾nju i mislim da mi to polazi za rukom.

Porodica ponosna
Otac Simo, majka Dušanka, brat Nenad, sestra Nevena i devojka Suzana verovali su da Ä‡e Vukašin uspeti, jer ga poznaju kao velikog borca i istrajnog, dobrog muziÄara.
- Kao mali, sa šest godina se peo na sto i pevao, kasnije je svirao sintisajzer, puštao muziku u školi... Znala sam da Ä‡e se prijaviti za OT jer je i ranije pokušavao u „Idolu” i „3K-duru”. Verovala sam u njega, ali kada doÄ‘e gala veÄe, meni se javi nervoza u stomaku, sva pretrnem od išÄekivanja. Od njegovog ulaska u kuÄ‡u sve se promenilo i u našem domu. Pratili smo dnevne preglede, koreografije, probe, svi smo bili u tome. Kako sada stvari stoje, njegovim stopama krenuÄ‡e sestra - kaÅ¾e majka Dušanka.