Jugoslavija mi nedostaje - Operacija Trijumf 2012.

Home

ot 2008.

Jugoslavija mi nedostaje

Bili su muziÄke zvezde 80-ih godina. I dan-danas njihovi hitovi oduševljavaju nove, mlade generacije koje se nisu ni rodile u njihovo vreme. MoÅ¾da je sve to jedan od razloga zašto su se Bruno Langer i Atomsko sklonište pojavili u Beogradu kako bi zasvirali dobro poznate hitove na gala veÄeri „Operacije trijumf“. Bilo je lepo bar na tren vratiti se korenima jugoslovenskog roka. I njima je bilo lepo da se ponovo naÄ‘u u Beogradu.

Prilike da se u buduÄ‡nosti druÅ¾imo s Atomskim skloništem, kako najavljuje njihov frontmen Bruno Langer, sigurno Ä‡e biti. Oni su pre nepune tri godine svirali u SKC-u, u Beogradu, a kaÅ¾u da bi voleli ponovo da posete Srbiju. Nadaju se da Ä‡e povod biti nova ploÄa.

BuÄ‘enje ljubavi
– Moramo naÄ‡i neki pravi razlog, neki motiv, moÅ¾da Ä‡emo da napravimo nešto novo. PoÄeo sam da radim kao autor, budi se ljubav u meni. Ne znam zašto godinama nisam imao Å¾elju da snimam album. Ne mogu po narudÅ¾bini da radim, nisam oseÄ‡ao, a sada sam poÄeo da oseÄ‡am – poÄinje priÄu za “Blic” Bruno Langer dok namešta sede vlasi razbarušene rokerske frizure.
KaÅ¾e, za sve treba inspiracija, koja je u poslednje vreme odolevala vremenu. Dodaje da je to dobro za rok.
– Eto, recimo, „Mentalna higijena“ je bio naš najprodavaniji album i te pesme Å¾ive veÄ‡ Äetvrt veka. Sada toga nema, jer smatram da nove generacije imaju problem, misle da se na svakih pola godine mora snimiti album. Mi nismo snimili ništa veÄ‡ deset godina i jesmo fenomen jer ljudi Å¾ele Äuti naše pesme. Stare pesme koje još uvek traju – objašnjava Langer. Ipak, i te osamdesete su uÄinile svoje i toj muzici su dale dušu i moguÄ‡nost da traju.
– Sada je 21. vek. Sve se promenilo. Danas mladi imaju šou, a mi tada nismo imali televizor, nismo imali ni gitare. Mi smo morali kod kuÄ‡e na radio-aparatima „kosmaj“ da sviramo, povezivali smo neke Å¾ice, nije bilo ni Å¾ica za gitaru, nije bilo trzalica. Išli smo do Minhena i Trsta da ih kupimo. Sigurno je da je ta muzika zbog svega toga imala dušu. Tada je bilo jako teško, ali ako je nešto bilo strahovito dobro, ako je nešto bilo strahovito jako to, je bio jugoslovenski rokenrol. Ako uzmemo top deset grupa iz onoga vremena, ja se nadam da smo i mi tu meÄ‘u njima, to je sve evergrin, publika zna sve pesme – priÄa stari roker, te otkriva tajnu trajanja.

MuziÄka formula
– Mladi me uvek pitaju kako to postiÄ‡i? Ne postoji formula, to je pitanje neke magije. Muziku doÅ¾ivljavam kao ljubav. Zato uvek sviramo uÅ¾ivo. Ne mogu da podnesem plejbek, jer je to jednostavno kao seks preko telefona. Dobro… neki to praktikuju, ali ja to nikada nisam. Svirka uÅ¾ivo ima te prednosti da se samo na taj naÄin moÅ¾e stupiti u kontakt sa publikom – zakljuÄuje on.
Bruno je Å¾iveo u doba Jugoslavije, kada nije bilo bitno odakle ste, veÄ‡ muzika koju svirate i dobar provod. KaÅ¾e da mu ta vremena strašno nedostaju. Rado se deklariše kao jugonostalgiÄar.
– Meni to vreme straviÄno nedostaje i u muziÄkom, ma u svakom smislu. Postoje i ovi koji su hm… ja sam to nazvao – ljudi koji se zatvaraju u svoje kokošinjce (nastale drÅ¾ave) i onda ne vide dalje od tog praga. I to je ta tragedija. To su ksenofobiÄni ljudi koji još uvek imaju uticaj na ovom podnevlju, moÅ¾da Äak i na „Operaciju trijumf“. Eto, zloslutni kaÅ¾u da je šou neka jugonostalgija, a ja mislim da je to najpozitivnije što se desilo u poslednjih 18 godina. Neka su se mladi iz svih republika okupili – kaÅ¾e Langer, i dodaje šta mu smeta:
– Ovde se nikada ne spominje Jugoslavija. Ta reÄ se uvek teško izgovori. KaÅ¾u bivša drÅ¾ava, bivši reÅ¾im. MoÅ¾da neki misle da nije zgodno reÄ‡i tu reÄ. Uvek postoje poslušnici, a tragedija je što je politika u svakoj pori našeg Å¾ivota i onda su ovi što gazdare u tim kokošinjcima paranoiÄni jer misle da Ä‡e neko ugroziti njihove pozicije. Zato je „Operacija trijumf“ pozitivna.
Bruno Langer Beograd i Srbiju smatra svojom kuÄ‡om.

Sela u Jugoslaviji
– Ja sam ipak roÄ‘en u Jugoslaviji, ne poznajem svaki grad, veÄ‡ svako selo. I kada doÄ‘em u Beograd, ja nisam došao u stranu zemlju, ja sam došao kuÄ‡i, kod mojih. I ako to nekome ne odgovara, Å¾alim takvog Äoveka. Mlade mogu instruirati u školama, ali Jugoslavija je bila drÅ¾ava u kojoj su graÄ‘ani ostvarivali veÄ‡a socijalna prava nego u ovim novonastalim drÅ¾avama. To je Äak moje pravo da kaÅ¾em jer sam uvek slobodno govorio u komunizmu, pa zašto ne bih i sad u slobodnoj demokratiji – dodaje on.
Ipak, slobode za grupu Atomsko sklonište nije uvek bilo. ÄŒesto su njihovi tekstovi izazivali ljutnju onih „jaÄih“.
– Istina, bili smo zabranjivani u to vreme. OsnivaÄ grupe Boško ObradoviÄ‡ koji je, naÅ¾alost, preminuo svojim idejama je stvorio Atomsko sklonište. Mnoge pesme su bile zabranjivane, moÅ¾da tada tom društvenom ureÄ‘enju nisu odgovarale, bile su kritika.
Sada, nakon karijere koja je trajala pola veka, Bruno Langer uÅ¾iva u Å¾ivotu.
– UÅ¾ivam u lepotama Istre, društveno sam aktivan, kritiÄar svega što ne valja. Nisam miljenik politike, na šta sam veoma ponosan. – zakljuÄuje on.

Izvinjavanje komunistima
- Kada su me pitali zašto se album zove „Mentalna higijena“, ja sam tada sam imao 33 godine, rekao sam da sam shvatio da su mi 33 godine ispirali mozak. MoÅ¾ete misliti da ja, sada kada vidim ove ljude iz komiteta po gradu, moram da se izvinjavam da sam bio u zabludi: „Izvinite, drugovi komunisti, ja sam bio u zabludi, ja sam hteo da doÄ‘e demokratija“. Naravno, ne ovakva demokratija, ali nadam se da Ä‡e naša pokolenja doÅ¾iveti to što sam ja Å¾eleo, priÄa Bruno.