BEOGRAD MUZIÄŒKA SILA - Operacija Trijumf 2012.

Home

ot 2008.

BEOGRAD MUZIÄŒKA SILA

Dolazak velikih stranih zvezda, velika gledanost „Opercije Trijumf" u eks-jugoslovenskim republikama i slušanost naše muzike van granica zemlje najbolje pokazuju da smo postali regionalni muziÄki centa

MuziÄki rijaliti-šou „Operacija Trijumf" pomerio je granice, i to ne samo u muziÄkom smislu. Jer, osim takmiÄara iz Srbije, u muziÄkom „velikom bratu", za titulu zvezde i moguÄ‡nost svetske karijere nadmeÄ‡u se i kandidati iz Crne Gore, BiH, Hrvatske, Slovenije i Makedonije.

Prvi put u istoriji neke eks-ju televizije realizovan je projekat koji obuhvata skoro sve teritorije bivše SFRJ, a gledanost ovog šouprograma daleko je veÄ‡a u bivšim republikama nego kod nas. To je oÄigledan dokaz da je Srbija, i posle svega, ostala glavni regionalni muziÄki centar.

Beograd je veÄ‡ godinama primamljiva destinacija za muziÄke zvezde iz celog sveta, te s pravom moÅ¾emo reÄ‡i da je jedini rat koji je Srbija zaista dobila zapravo muziÄki, izborivši se da na karti bivše SFRJ bude oznaÄena kao mesto gde su dobrodošli svi koji nešto vrede u muziÄkom svetu.

A sve je poÄelo pre više od decenije, kada su led na srpskom trÅ¾ištu probili Hrvati Alka Vuica i Sandi Cenov. MuziÄka kuÄ‡a „Siti rekords" bila je izdavaÄ svakom ko je imao šta da ponudi, s kojih god prostora da je. To je prošlo s manje pompe i negodovanja nego kada su na hrvatsko tlo zakoraÄili Bajaga, Neda Ukraden i Miroslav IliÄ‡ kao prvi srpski pevaÄi koji su posle rata tamo zapevali. Pre zvaniÄnog probijanja granice, srpski folk, uprkos silnim zabranama, postao je najpopularnija muzika meÄ‘u hrvatskom omladinom. Hrvatski muziÄki mag TonÄi HuljiÄ‡ objasnio je to ovako:

- Originalna muzika sa srpskog podneblja ima šansu da bude popularna u svetu. Dok se za Hrvatsku danas to teško moÅ¾e reÄ‡i jer kod nas ima dosta kopija sa zapada - rekao je HuljiÄ‡.

Naš popularni muziÄki autor Dragan BrajeviÄ‡ Braja slikovito opisuje srpski muziÄki trijumf.

- Ako realno sagledamo, jedini rat koji smo, doduše, teškom mukom dobili u proteklih petnaestak godina je onaj muziÄki. Izgubili smo medijski rat, privreda nam je propala, molimo da uÄ‘emo u EU. Samo nam je muzika ostala kao jedino što smo uspeli da saÄuvamo. I ne samo to nego se sluša na svim prostorima, od Skoplja do Zagreba i Ljubljane. To je naša jedina pobeda - kaÅ¾e Braja.

Denis Latin, autor emisije „Latinica", smatra da su narodnjaci uprkos svom nekvalitetu doprineli procesu pomirenja u odnosima s istoÄnim hrvatskim susedima.

- Danas je taj negativitet u Hrvatskoj velikim delom ispumpan i beleÅ¾i se tek na marginama desniÄarske zajednice i takozvane intelektualne i nauÄne „elite". U Hrvatskoj se gube naboji i elektricitet prema svemu što dolazi iz Srbije, pa tako i srpska muzika dobija sve veÄ‡e pravo graÄ‘anstva.

I on se slaÅ¾e sa HuljiÄ‡em da je hrvatska muzika u velikoj krizi i da se ne vide naznake boljitka.

S prodorom srpske muzike posle rata u Bosnu i Makedoniju išlo je daleko lakše nego s Hrvatskom. Zapravo, kao da nije ni bilo prekida. Razmene pevaÄa, pesama i koncerata proticale su bez buke.

Direktor „Emoušna" Goran StamenkoviÄ‡ ne samo da je u kuÄ‡i spojio takmiÄare iz cele bivše Jugoslavije veÄ‡ i njegova diskografska kuÄ‡a „Melodi mjuzik" ima planove koji se nastavljaju tim tokom.

- Moja Å¾elja je i da Å½eljko JoksimoviÄ‡ spremi jednog našeg kandidata za Evrosong u Srbiji, a HuljiÄ‡ za Hrvatsku. Vrhunac muziÄkog pomirenja bio bi ako bi mi se ispunila najveÄ‡a Å¾elja, da dovedem DÅ¾onija ŠtuliÄ‡a - kaÅ¾e on.

Najbolja ilustracija da je muzika jaÄa od ratova je veliki broj mladih ljudi iz cele bivše SFRJ koji organizovano dolaze i na Egzit i u GuÄu, ali i na koncerte svetskih zvezda. Sociolog Mirjana StevanÄeviÄ‡ smatra da je kultura, a uz to i muzika, ono što nikada nije znalo za granice.

- Stasale su neke nove generacije, kako u Srbiji tako i u ostalim eks-jugoslovenskim republikama, koje nisu zatrovane nacionalnom mrÅ¾njom i kojima je uÅ¾itak bitniji od politiÄkih sukoba. S paÅ¾njom sam pratila šta se dešava u rijaliti-šouu „Operacija Trijumf", baš iz tog razloga. Na moju veliku radost, niko od takmiÄara se nije sukobio na nacionalnoj osnovi, Äega su se mnogi pribojavali, što je dokaz da smo svi sazreli - zakljuÄuje naša sagovornica.

Šta je Srbiju uÄinilo muziÄkom prestonicom u regionu:

Koncerti

n Rolingstonsi
n Red hot Äili pepersi
n Nik Kejv
n Hulio Iglesijas
n Mark Nofler
n Polis
n Kvin

Festivali

n Evrovizija
n GuÄa
n Egzit
n Bemus
n DÅ¾ez samertajm
n Voks Stok
n Gitar art festival
n Bir fest